Boje zlata

Ukoliko imate nedoumice u odabiru boje zlata, potrebno je da znate da boja zlata ne menja kvalitet, niti može bitno uticati na cenu.

Boja zlata zavisi od legura. Legure su mešavine dva ili više metala, koje se koriste kako bi nakit bio otporniji, postojaniji i lakši za oblikovanje.

Čistoća zlata se izražava u karatima. Čisto zlato ima 24 karata. S obzirom da se zlato za izradu nakita meša sa drugim metalima, sadržaj zlata u leguri varira.

U našim zlatarama, najčešće se izrađuje nakit od 14 karata sa oznakom 585, što znači da u sebi sadrži 58,5% čistog zlata, a ostatak su drugi metali.

Pravilo je veoma jasno, što je karataža veća, finoća predmeta je veća, bolja i kvalitetnija.

Žuto zlato označava leguru čistog zlata, i to je najčešća asocijacija kada se pomisli na žutu boju zlata.
Karataža je ta koja određuje kvalitet samog zlata, i ne znači nužno da je zlato kvalitetnije ako je žuto.
Žuto zlato je tradicionalno predstavljalo vodeću boju zlata, ali savremerni trendovi i inovacije u izradi finog ukrasnog nakita dovode do potrebe za promenama.

Belo zlato je samo po sebi metal specifične žute boje, ali razvojem tehnika izrade i potrebom postizanja različitosti u estetskom smislu, izvršeno je takozvano legiranje zlata, čime je dobijena svetlija nijansa, popularnog naziva belo zlato. Ono se dobija tako što se žuto zlato legira sa niklom, paladijem, cinkom.
Za još čistiju nijansu belog zlata, na njega se nanosi rodijum koji ostaje na površini i daje zlatu čistu boju.

Crveno zlato predstavlja najnoviji trend u izradi i dizajnu nakita. Ono se dobija mešanjem legure zlata, srebra i bakra. Daje posebnu notu nakitu koji je potpuno urađen u crvenom zlatu.
U kombinaciji sa belim zlatom, daje istančaniji i prefinjeniji izgled svakom komadu nakita.