Simbolika vereničkog prstena – kako je nastala ova tradicija
Tradicija darivanja vereničkog prstena očuvala se kroz istoriju i vekove sa manje ili više izmena, ali značenje je ostalo isto: ljubav poklonjena posebnoj osobi sa kojom želite da provedete ostatak života.
Verenički prsten je detalj bez koga se prosidba ne može zamisliti,i koji simboliše obećanje ljubavi posebnoj osobi. Ovaj običaj veridbe je nastao veoma davno, i toliko se proširio da na svoje varijacije nailazi u brojnim zemljama širom sveta.
Gde i kada nastaje tradicija?
Smatra se da je običaj sličan darivanju vereničkog prstena pri prosidbi nastao još u drevnom Egiptu, odakle su ga preuzeli Grci, ali prve pouzdane tragove pronalazimo kod starih Rimljana.
Verenički prsten se tada poklanjao voljenoj devojci, kao simbol ljubavne veze i ugovora između ljubavnog para, i obećanje da će uslediti i brak – ukoliko ga devojka prihvati.
Pristanak se morao osvedočiti i javno: na venčanju, tokom razmene burmi.
Prema drevnim običajima, smatra se da verenički prsten treba da se nosi na domalom prstu leve ruke. Jedno vreme, verovalo se da tuda prolazi “vena ljubavi” (vena amoris) koja ide direktno do srca. Tako je verenički prsten predstavljao podsećanje na ljubav, da izabranik srca konstantno bude prisutan u mislima.
Verenički prsten kroz istoriju
Običaj nošenja specijalnog nakita koji simbolizuje vezu sa izabranim partnerom je star i rasprostranjen širom sveta, mada se u različitim krajevima i kroz vreme neznatno razlikuje.
Stari Rim: prsten za dom i prsten za javnost
U zabeleženoj kolevci ovog običaja, nailazimo na tradiciju koja je najsličnija današnjoj: budućoj nevesti poklanjaju se dva prstena. Gvozdeni se nosio kod kuće, a zlatni je bio čuvan za izlaske u javnost.
Srednji vek: neraskidivo obećanje
Prema vizigotskim zakonima, tokom ceremonije veridbe darivao se prsten kao simbol nepisanog dogovora koji se ni pod kakvim okolnostima ne može prekršiti.
Od renesanse do danas: narastajuća popularnost dijamanata
Prvi verenički prsten sa dijamantom poklonio je Maksimilijan Prvi svojoj budućoj supruzi Mariji od Burgundije. Jedno vreme, bili su popularni i prstenovi sa urezanim natpisima sa unutrašnje strane i višedelni prstenovi, a tokom viktorijanskog doba počinje uzlet dijamantskog vereničkog prstenja, gde među aristokratskim i rojalnim porodicama poklanjanje dijamantskog prstena postaje norma.
Dijamantsko prstenje bilo je rezervisano za bogatije slojeve, a intenzivnijim iskopavanjem postajalo je sve popularnije. Prekid se dešava tokom Svetskih ratova i Velike ekonomske krize s kraja dvadesetih godina XX veka, da bi se nakon II svetskog rata popularnost vratila na velika vrata.
Danas većina ljudi za ovu priliku može i rado izdvaja nešto novca – ipak je u pitanju poseban dan, a postoje i manji komadi pristupačnih cena, koje je dodatno spustila serijska proizvodnja u industriji. Pored toga, kod nas ne postoji nikakva obaveza da verenički prsten ima dijamant, niti je to uvek običaj – postoje prelepi modeli vereničkog prstenja od plemenitih metala i drugog dragog kamenja.
Verenički prsten u srpskim običajima
U našoj zemlji postoje posebni običaji vezani za veridbu i poklanjanje prstena. Ona nije pravno regulisana, već je isključivo deo tradicije, a takođe ne treba mešati prosidbu i veridbu!
Prosidba je događaj koji prethodi, kada momak u intimnoj atmosferi uputi sudbonosno pitanje voljenoj devojci. Onda sledi i veridba, nekada presudna za budući život potencijalnih mladenaca.
Prilikom veridbe, koja se tradicionalno odvija u mladinoj kući, upoznaju se članovi najuže porodice i roditelji. Tada mladić od oca svoje devojke traži njenu ruku, i kada otac odobri sklapanje braka, na ruku buduće supruge stavlja verenički prsten. Potom se vrši i darivanje, koje se danas najčešće ostavi za sam dan venčanja, a potom i proslava za bogatom trpezom uz muziku.
Nošenje vereničkog prstena: ukras ili dokaz ljubavi?
Verenički prsten se nosi od trenutka prosidbe do venčanja, kada se skida da bi do izražaja došla burma.
Mlada može odlučiti da ga nosi u posebnim prilikama, ili da ga stavi preko vereničkog prstena – što simboliše transformaciju veridbe u brak. Moguće je i spojiti burmu i verenički prsten u jedan, kako bi se oba nosila stalno i istovremeno. Verenički prsten se može nositi i na jednostavnom lančiću, ukoliko je tako jednostavnije zbog manuelnog rada.
Smatra se da se burma nikada ne skida, jer je simbol vernosti koji svima poručuje da ste emotivno zauzeti, a verenički prsten nosi se u javnosti do venčanja, a nakon njega kao posebno drag ukras.
Više o nošenju vereničkog prstenja možete pročitati u ovom tekstu, a ako razmišljate da ovim događajem obeležite sopstvenu vezu – potražite savršen verenički prsten baš u Infini Zlatari.
Pogledajte još
